Bliski susreti pete vrste

			Vojadžerova zlatna ploča, 1977 Vojadžerova zlatna ploča je zapis koji je uključen u opremu dva Vojadžera lansirana 1977. Sadrži zvuke i slike odabrane da prikažu različitost života i kulture na zemlji. Namenjena je bilo kojoj inteligentnoj vanzemaljskoj civilizaciji ili ljudima daleke budućnosti, koji je nađu. Vojadžeru treba oko 40.000 godina da dođe u blizinu prve zvezde, ako ga neko ne nađe pre toga. Sadržaj ploče je napravio komitet pri nasi čiji je predsedavajući Carl Sagan sa Cornell univerziteta. Doktor Sagan i njegovi saradnici sakupili su 115 slika i mnoštvo prirodnih zvukova, kao što su zvuci talasa, vetra i groma, zvuci životinja, ptica i kitova. Narezane su i najvažnije kompozicije iz čitavog sveta, kao i pozdravi zemljana na 55 jezika među kojima je i Srpski. Tu su još i poruka tadašnjeg predsednika Amerike Jimmy Cartera i generalnog sekretara U.N. Kurt Waldheima. Na omotu ploče nalazi se ultra čist uranijum 238 koji ima vreme polu raspada od 4.51 milijardu godina. Moguće je da će na osnovu ovoga, vanyemaljske civilizacije biti u mogućnosti da shvate starost ploče. Za 40.000 godina Vojadžer 1 će ući u sazvežđe Ursa Minor a Vojadžer 2 u Andromeda. Sve sto je na ploči, možete videti ovde.

Vojadžerova zlatna ploča, 1977

Vojadžerova zlatna ploča je zapis koji je uključen u opremu dva Vojadžera lansirana 1977. Sadrži zvuke i slike odabrane da prikažu različitost života i kulture na zemlji. Namenjena je bilo kojoj inteligentnoj vanzemaljskoj civilizaciji ili ljudima daleke budućnosti, koji je nađu. Vojadžeru treba oko 40.000 godina da dođe u blizinu prve zvezde, ako ga neko ne nađe pre toga.
Sadržaj ploče je napravio komitet pri nasi čiji je predsedavajući Carl Sagan sa Cornell univerziteta. Doktor Sagan i njegovi saradnici sakupili su 115 slika i mnoštvo prirodnih zvukova, kao što su zvuci talasa, vetra i groma, zvuci životinja, ptica i kitova. Narezane su i najvažnije kompozicije iz čitavog sveta, kao i pozdravi zemljana na 55 jezika među kojima je i Srpski. Tu su još i poruka tadašnjeg predsednika Amerike Jimmy Cartera i generalnog sekretara U.N. Kurt Waldheima.
Na omotu ploče nalazi se ultra čist uranijum 238 koji ima vreme polu raspada od 4.51 milijardu godina. Moguće je da će na osnovu ovoga, vanyemaljske civilizacije biti u mogućnosti da shvate starost ploče.
Za 40.000 godina Vojadžer 1 će ući u sazvežđe Ursa Minor a Vojadžer 2 u Andromeda.

Sve sto je na ploči, možete videti ovde.

SETI(Search for Extra-Terrestrial Intelligence), 1960

Ime za nekolicinu organizovanih pokusaja da se detektuje vanzemaljski život. Glavni način rada SETI je nadgledanje neba i detektovanje emitovanja radio signala sa druge planete. Ovaj način rada je vrlo priznat u naučnim krugovima kao čvrsta nauka, čineći time SETI, naučnom organizacijom.
1960, Cornell University astronom Frank Drake je izveo prvi moderni SETI eksperiment. Drake je koristio 25 metarski radio teleskop u Green Banku, Zapadna Virginia, da bi istražio zvezde Tau Ceti i Epsilon Eridani na frekvenciji oko 1.420 gigahertza. Informacije je snimio na traku radi kasnijeg pregleda. Nije našao ništa.
Prva SETI konferencija se dogodila takođe u Green Banku 1961. Sovjeti su se šezdesetih zainteresovali za SETI i izveli mnoštvo ogleda u nadi da će uhvatiti snažan radio signal.
1971, NASA je finansirala SETI istraživanja. Kao rezultat, trebala je da se izgradi skup od 1500 antena na Zemlji, projekat poznatiji pod nazivom "Project Cyclops". Cena Cyclopa bila je 10 milijardi dolara. Cyclops nikada nije izgrađen.
1974, napravljen je ogroman simbolički pokušaj da se posalje poruka na druge svetove. Poruka je poslata prema globularnom zvezdanom klasteru M13, koji je udaljen od nas oko 25,000 svetlosnih godina.
SETI program se proslavio 15. Avgusta 1977 kada je Dr. Jerry R. Ehman, volonter na projektu, video neverovatno jak signal koji je zabeležio teleskop. Bio je toliko uzbuđen da je margini printa napisao uzrečicu Wow!. Wow signal se danas smatra glavnim kandidatiom za jedini signal koji smo ikada otkrili, sličan niz signala nikada kasnije nije detektovan, bez obzira na pokušaje.
SETI@home je ekstremno popularan projekat koji je lansirao Berkeley univerzitet u maju 1999, I sponzorisan je od strane Planetarnog društva, u velikoj meri. Projekat vode David Anderson i Dan Werthimer. Svaka individua na planeti može da postane deo SETI istraživanja, downloadujte I instalirajte besplatan SETI@home software paket, koji će na vašem računaru obrađivati sirove informacije SERENDIP IV instrumentima. Rezultati sa vašeg računara se zatim putem interneta prebacuju na računare Berkeley Univerziteta. Preko 5 miliona kompjutera u više od 200 zemalja rade trenutno za SETI@home I zajedno su doprineli sa više od 19 milijardi sati, kompijuterskog procesorskog vremena. Od 4. Decembra 2006 Seti@Home mreža radi na 257 teraflopsa čineći je time drugim najbržim kompijuterom na Zemlji. Radio izvor pod nazivom SHGb02+14a je do sada naj interesantniji signal ikada analiziran.

Radio signal SHGb02+14a je otkriven u Martu 2003. Izvor je primećen tri puta na frekvenciji od 1420 MHz, frekvenciji koja se očekuje da bude ona koju će koristiti vanzemaljci da komuniciraju sa nama, jer je ona frekvencija na kojoj vodonik apsorbuje I odašilje fotone. Itvor se nalazi između sazveždja Ribe i Ovna, na mestu na kojem ni jedna zvezda nije primećena u krugu od 1000 svetlosnih godina. Signal je jako slab. Sudeći po nestajanju signala, deluje kao da se radi o planeti koja rotira oko svog sunca 40 puta brže od Zemlje.

SETI@home program možete preuzeti ovde.


			Nikola Tesla, 1899 Do 1899. godine Tesla je bio bogata, iako donekle ekscentrična ličnost u novoj eri električne energije i radija. Jedna od njegovih omiljenih teorija bila je da bi se iz magnetskog polja Zemlje mogla crpeti energija u tako zapanjujućim količinama da bi se mogla koristiti za slanje signala na druge planete - u slučaju da na njima neko sluša. Pošto se dugo dogovarao sa vladinim stručnjacima o izboru mesta sa visokim električnim nabojem za svoj rad, Tesla je otišao u Kolorado Springs, u državi Kolorado, gde je postavio svoje instrumente. Oni su se razlikovali od bilo čega što je čovek do tada napravio; to je bio skup električne opreme đinovskih razmera, napravljene tako da ispušta ogroman snop veštačke munje koja se mogla puštati u vasionu u razmacima, što bi bio znak da je to delo inteligentnih bića. U toj generaciji ogromnog nehata, Teslin uspeh premašio je njegova najsmelija očekivanja. Menjajući neizmenično tok struje kroz ogromni kalem prečnika dvadeset pet metara I usmeravajući je na bakarnu loptu koja je stajala na vrhu kule visoke dve stotine stopa, Tesla je proizveo veštačke munje koje su bukvalno potresle tlona mnogo milja unaokolo. On je takođe sagoreo jednu električnu centralu i upalio električne sijalice miljama daleko ogromnim tokom struje iz svoje eksperimentalne instalacije. Ovu fantastičnu priču možete naći u knjizi “Nenadmašni genije“ od Đona O’Nila. I pre nego što ga je protest javnosti naterao da prestane i odustane od svoga rada da bi izbegao hapšenje, Tesla je smatrao da je dobio dokaze koji podržavaju njegovu početnu zamisao-da su tamo negde u prostoru, njegove gargantuanske tačke I crte otkrivene, i da je na njih odgovoreno. Signali koje su primili Teslini instrumenti 1899. godine bili su periodični i “sa tako jasno nazmačenim brojevima i redom, da ih nisam mogao povezatini sa čim što sam u to vreme znao. “ On je dodao : “Iako nisam dešifrovao njihovo značenje, ne mogu da ih prihvatim kao slučajne… ovi signali su imali neki cilj… oni su bili rezultat pokušaja nekih ljudskih bića ne iz našeg sveta da razgovaraju sa nama radio-signalima. Apsolutno sam siguran da njihovo poreklo nije zemaljsko. “ Teslino tvrđenje da je čuo vanzemaljske bežične signale imalo je dobru osnovu, jer je u to vreme Markoni jedva bio u stanju da pošalje slabe signale na udaljenost od pedeset milja – I tek dve godine POSLE Teslinih eksperimenata u Koloradu Markoni je uspeo da pošalje slovo “S“ preko Atlantika u čitljivom obliku. Tesla je rekao da su njegovi instrumenti primali signale pravilnog ritma – što nije osobina prirodne zvezdane radijacije, kao što nam je sada poznato, posle toliko godina proučavanja. Pravilnost ovih signala, I očigledna brzina kojom su oni usledili posle Teslinih đžinovskih iskri, jedinstvena su pojava u ovoj vrsti eksperimenta. Preuzeto iz knjige: Frank Edvards "Leteći tanjiri-ozbiljno pitanje"

Nikola Tesla, 1899

Do 1899. godine Tesla je bio bogata, iako donekle ekscentrična ličnost u novoj eri električne energije i radija. Jedna od njegovih omiljenih teorija bila je da bi se iz magnetskog polja Zemlje mogla crpeti energija u tako zapanjujućim količinama da bi se mogla koristiti za slanje signala na druge planete - u slučaju da na njima neko sluša.
Pošto se dugo dogovarao sa vladinim stručnjacima o izboru mesta sa visokim električnim nabojem za svoj rad, Tesla je otišao u Kolorado Springs, u državi Kolorado, gde je postavio svoje instrumente.
Oni su se razlikovali od bilo čega što je čovek do tada napravio; to je bio skup električne opreme đinovskih razmera, napravljene tako da ispušta ogroman snop veštačke munje koja se mogla puštati u vasionu u razmacima, što bi bio znak da je to delo inteligentnih bića.
U toj generaciji ogromnog nehata, Teslin uspeh premašio je njegova najsmelija očekivanja. Menjajući neizmenično tok struje kroz ogromni kalem prečnika dvadeset pet metara I usmeravajući je na bakarnu loptu koja je stajala na vrhu kule visoke dve stotine stopa, Tesla je proizveo veštačke munje koje su bukvalno potresle tlona mnogo milja unaokolo. On je takođe sagoreo jednu električnu centralu i upalio električne sijalice miljama daleko ogromnim tokom struje iz svoje eksperimentalne instalacije. Ovu fantastičnu priču možete naći u knjizi “Nenadmašni genije“ od Đona O’Nila. I pre nego što ga je protest javnosti naterao da prestane i odustane od svoga rada da bi izbegao hapšenje, Tesla je smatrao da je dobio dokaze koji podržavaju njegovu početnu zamisao-da su tamo negde u prostoru, njegove gargantuanske tačke I crte otkrivene, i da je na njih odgovoreno.
Signali koje su primili Teslini instrumenti 1899. godine bili su periodični i “sa tako jasno nazmačenim brojevima i redom, da ih nisam mogao povezatini sa čim što sam u to vreme znao. “
On je dodao : “Iako nisam dešifrovao njihovo značenje, ne mogu da ih prihvatim kao slučajne… ovi signali su imali neki cilj… oni su bili rezultat pokušaja nekih ljudskih bića ne iz našeg sveta da razgovaraju sa nama radio-signalima. Apsolutno sam siguran da njihovo poreklo nije zemaljsko. “

Teslino tvrđenje da je čuo vanzemaljske bežične signale imalo je dobru osnovu, jer je u to vreme Markoni jedva bio u stanju da pošalje slabe signale na udaljenost od pedeset milja – I tek dve godine POSLE Teslinih eksperimenata u Koloradu Markoni je uspeo da pošalje slovo “S“ preko Atlantika u čitljivom obliku. Tesla je rekao da su njegovi instrumenti primali signale pravilnog ritma – što nije osobina prirodne zvezdane radijacije, kao što nam je sada poznato, posle toliko godina proučavanja. Pravilnost ovih signala, I očigledna brzina kojom su oni usledili posle Teslinih đžinovskih iskri, jedinstvena su pojava u ovoj vrsti eksperimenta.

Preuzeto iz knjige:
Frank Edvards
"Leteći tanjiri-ozbiljno pitanje"